Veštačka inteligencija sve češće pronalazi rešenja za matematičke probleme koji su decenijama bili otvoreni, a reakcije u matematičkoj zajednici kreću se od opreznog optimizma do zabrinutosti zbog budućnosti profesije.
Jedan od najzvučnijih primera stigao je u maju 2026. godine, kada je OpenAI objavio kontra primer za Unit Distance Conjecture, pretpostavku iz teorije geometrijskih grafova koja je bila otvorena od 1946. godine. Reč je o jednom od mnogih problema vezanih za rad mađarskog matematičara Pola Erdša.
AI je i ranije pomagao u rešavanju matematičkih zadataka, uključujući i neke Erdšove probleme, ali je ovaj slučaj privukao posebnu pažnju. Samo nedelju dana kasnije, istraživači su koristili istu osnovnu tehniku dokazivanja da obore još jednu važnu pretpostavku.
Od tada se tempo ubrzao. Modeli pronalaze kontra primere, prepoznaju šire obrasce i pomažu istraživačima da argumente pretvaraju u dokaze koje može da proveri računar. Istraživačka grupa Epoch AI, poznata po zahtevu FrontierMath testa, objavila je i drugi tačan odgovor u podskupu FrontierMath: Open Problems, koji se sastoji od otvorenih problema iz matematike. OpenAI je, sa svoje strane, predstavio model Astra uz deset matematičkih rešenja različite težine.
Jedni vide alat, drugi pretnju
Abhishek Saha, profesor matematike na Queen Mary University of London, navodi na X-u da su današnji napredni AI modeli u njegovoj oblasti istraživanja „bar jednako dobri kao solidan i neumoran doktorand”.
On kaže da je jedan ceo dan koristio GPT-5.5 Pro za rutinske zadatke koji bi ranije trajali nedeljama. Umesto da radi sve sam, opisuje da je sve više bio u ulozi dirigenta, a ne čitavog orkestra.
Saha smatra da mnogi matematičari još ne shvataju koliko je ovakav način rada već moguć. Po njegovom mišljenju, profesija će se podeliti: jedni će se brzo prilagoditi i iskoristiti nove mogućnosti, dok će drugi ostati skeptični do kraja.
Za deo istraživača AI je pre svega alat za produktivnost, a ne zamena za ljudski rad.
Ideja „zlatnog doba” matematike
Matematičar Trefor Bazett piše da bi AI i ljudska kreativnost mogli da otvore novo „zlatno doba” matematike. Kao primer navodi rad grupe sa Carnegie Mellon University iz aprila 2026. godine, koja je rešila otvoren problem iz Ramsey teorije uz kombinaciju SAT solvera, koda generisanog jezičkim modelima i formalne provere dokaza.
SAT solver je alat koji traži da li dati logički uslovi mogu da budu zadovoljeni, a formalna provera dokaza znači da računar automatski proverava da li je dokaz logički ispravan.
Taj rad se direktno oslanja na ideju koju je još 2000. izneo dobitnik Fildsove medalje Timothy Gowers, prema kojoj bi računari preuzeli rutinske provere, dok bi matematičari zadržali fokus na dubljim idejama. Gowers je tada pisao da bi računari i dalje radili „dosadne delove”, ali ne baš onako kako to rade danas.
Carnegie Mellon tim smatra da je takav period već počeo, dok je Gowers ranije upozoravao da bi on mogao da traje kratko. U novijim komentarima naveo je da mu je bilo neprijatno kada je GPT 5.6 Pro na dve prilike rešio problem iz prvog pokušaja, nakon što je on lično već potrošio mnogo vremena na isti zadatak.
Najviše ga brine mogućnost da se izgubi matematička kultura. Ako sve manje ljudi bude godinama sticalo duboko znanje, strahuje da bi literatura mogla da raste mnogo brže nego što je ljudska zajednica može zaista da razume.
Gowers je te dileme izneo u vezi sa Leiden Declaration on Artificial Intelligence and Mathematics, dokumentom koji podržava više od 3.000 matematičara i Međunarodna matematička unija. Deklaracija ne odbacuje AI, već traži transparentnost kada se alati koriste, zaštitu autorskih prava i to da ljudi ostanu odgovorni za matematičke rezultate.
Najteži problemi i dalje nisu dostupni AI sistemima
I pored napretka, to ne znači da AI može da reši sve matematičke izazove. Bazett navodi da modeli rade znatno bolje u nekim oblastima nego u drugima. Teorija grafova se pokazala pogodnom za mašinski generisane dokaze, dok druge oblasti i dalje pružaju jak otpor.
Epoch AI-jev test potvrđuje ta ograničenja. U dve najteže kategorije, Major Advance i Breakthrough, AI još nije rešio nijedan zadatak. Šest preostalih Millennium Prize problema, za koje Clay Mathematics Institute nudi nagradu od milion dolara po problemu, i dalje su van dometa i AI sistema i ljudi.
OpenAI-jev Astra nije uspeo da ih reši, iako OpenAI istraživač Noam Brown smatra da bi veća računarska snaga mogla da promeni situaciju.
Za studente i istraživače koji godinama grade svoje matematičke veštine, to je razlog za zabrinutost, ali Bazett ocenjuje da nismo blizu trenutka kada bi AI potpuno zamenio ljudske matematičare.
Matematičari bi mogli da rade drugačije, ne manje
Terence Tao je na Međunarodnom kongresu matematičara 2026. izneo umereno optimističan stav. On sadašnji trenutak poredi sa krizom osnova matematike iz ranog 20. veka, kada su paradoksi i teoreme o nepotpunosti naterali matematičare da preispitaju temelje discipline.
Po Taou, matematika ulazi u period koji će primorati zajednicu da redefiniše vrednosti i način rada. Ako AI preuzme veliki deo istraživačkih zadataka, ljudi neće moći da se fokusiraju samo na broj otvorenih problema koje su rešili. Dokazi će i dalje morati da se proveravaju, objašnjavaju, tumače i uključuju u udžbenike i šire teorijske okvire.
Tao upozorava da bi manjak dokaza mogao da bude zamenjen preobiljem dokaza, odnosno situacijom u kojoj rezultati stižu brže nego što ljudi mogu da ih obrade. U takvom scenariju matematičari i dalje imaju ulogu, ali bi ona više uključivala odlučivanje koji su rezultati važni i kako ih treba predstaviti.
Njegov stav o AI se s vremenom promenio. Od početnog skepticizma prešao je na pragmatičan, ali oprezan pristup. Još 2023. smatrao je da su pouzdani i prilagodljivi AI alati mogući, a predvideo je i da bi AI do 2026. mogao da postane pouzdan koautor u matematičkom istraživanju, što se pokazalo tačnim.
U oktobru 2025. opisao je kako je uz pomoć ChatGPT-a korak po korak računao numeričke vrednosti za jedan problem i pisao Python kod, čime je uštedeo nekoliko sati ručnog rada. Tao je više puta poručio da jezički modeli mogu da budu korisni alati, dok bi složeniji problemi i dalje zahtevali saradnju ljudi i AI sistema.
Najpesimističniji glasovi vide dublji problem
Kirwin Hampshire ima znatno mračniji pogled. U tekstu The Dark Night of Mathematics postavio je pitanje šta matematičari zapravo rade ako AI sve brže preuzima dokazivanje teorema.
On odbacuje uobičajeni argument da će ljudi i dalje moći da procenjuju, predstavljaju i vole takve dokaze, čak i ako ih ne pišu više sami. Po njegovom mišljenju, takva uteha propušta suštinsko pitanje.
Za Hampshirea je problem i duhovne prirode. Smatra da je stvaranje nove matematike jedan od načina na koji ljudi dolaze u dodir sa onim što je teško opisivo, a za njega i sa nečim što je gotovo mistično. Zato ga ne brine samo tehnička, već i kulturna i egzistencijalna posledica AI u matematici.
U raspravi koja tek počinje, zajednica se zasad najviše deli oko jednog pitanja: da li će AI pomoći matematici da ubrza rad ili će promeniti samu prirodu rada toliko da će ljudi morati da pronađu novu ulogu u toj disciplini.
