Dok se javna rasprava o veštačkoj inteligenciji i dalje uglavnom vrti oko velikih modela, generativnih alata i straha da će AI zameniti ljude na poslu, MIT Technology Review u novom izdanju svog „AI Hype Index” skreće pažnju na jednu manje atraktivnu stranu tehnologije. Tema je jednostavna: najviše buke često izazivaju najupadljiviji primeri, ali AI sve češće ulazi u oblasti koje su daleko manje glamurozne, a mnogo korisnije.
U tekstu se navodi primer kompanije 1X, koja je u julu predstavila novu verziju robotskih ruku sa velikom spretnošću pokreta. Dok su jedni tu demonstraciju videli kao zanimljiv tehnički korak, drugi su je opisali kao neobično estetski naglašenu. To je poslužilo kao kontrast za ono što autor teksta naziva „neseksi” AI: primene koje ne privlače pažnju, ali imaju konkretan uticaj.
Šta se smatra „neseksi” AI
Pod ovu kategoriju u tekstu spadaju stvari koje nisu naročito privlačne publici, ali su važne zbog posledica koje nose. Kao primeri se pominju Grokova funkcija za prevođenje koja je povezana sa pornografskim sadržajem, zatim pametne naočare kompanije Meta, za koje autor sugeriše da bi mogle postati još invazivnije, kao i emisije velikih tehnoloških kompanija koje nastavljaju da rastu.
Poenta nije da su ti primeri tehnološki nebitni, već da pokazuju kako se rasprava o AI često fokusira na spektakl, dok su stvarni društveni problemi i posledice manje vidljivi. To je naročito važno za publiku u Srbiji i regionu, jer se isti obrasci prate i ovde: najviše pažnje dobijaju novi modeli i asistenti, dok pitanja potrošnje energije, privatnosti i tržišta rada ostaju u drugom planu.
Neobičan dobitnik AI ekspanzije
Tekst izdvaja i jedan neobičan primer koristi od AI i čip industrije. Reč je o radnicima u Koreji koji rade na pojedinačnim čipovima i, prema navodu MIT Technology Review-a, dobijaju veće bonuse, što im otvara više prilika za upoznavanje i dejting. Autor taj podatak koristi više kao ilustraciju neočekivanih sporednih efekata tehnološkog booma nego kao centralnu temu priče.
Time se zaokružuje ideja ovog izdanja Hype Index-a: AI nije samo pitanje modela koji pišu tekstove ili robota koji pokreću ruke sa visokim nivoom spretnosti. Podjednako važan deo priče čine i manje uočljive posledice, od tržišta rada i bonusa u industriji do uticaja na energiju, privatnost i svakodnevne navike korisnika.
Zašto je ova tema važna
Ovakav pristup je koristan jer podseća da procena AI ne treba da stane na demonstracijama koje lako završe na društvenim mrežama. Ako neka tehnologija dobija pažnju zato što izgleda impresivno, to ne znači da je i najvažnija. Za čitaoce je korisnije da znaju gde AI zaista menja postupke, troškove i odnose, nego samo gde deluje „napredno”.
U tom smislu, „Unsexy AI” nije priča protiv veštačke inteligencije, već protiv pretvaranja da je svaki novi proizvod važan samo zato što je upadljiv. Najveći efekat često imaju rešenja koja ne privlače naslovnice, ali menjaju način na koji rade fabrike, tržišta i svakodnevne usluge.
