Humanoidni roboti i dalje su daleko od svakodnevice. Često završavaju u viralnim snimcima, a ne u fabrikama ili domovima, i uprkos napretku i dalje nisu naročito vešti u osnovnim pokretima ruku. Upravo zato je odjeknula odluka Federalne komisije za komunikacije (FCC) da zabrani uvoz naprednih robota stranog porekla, među kojima su humanoidi, četvoronožni roboti i modeli na točkovima.
Prema obrazloženju regulatora, odluka se oslanja na dva argumenta. Prvi je bezbednosni: strani roboti bi mogli da prikupljaju veliki obim podataka u kućama, ali i u osetljivim objektima, što bi moglo da otvori pitanje nacionalne bezbednosti. Drugi je industrijski: američkoj robotici, tvrdi FCC, potrebna je zaštita od kineske konkurencije kako bi domaći lanac snabdevanja postao otporniji i sigurniji.
Ovakav pristup nije nov u američkoj politici. SAD su i ranije reagovale kada je Kina postajala jaka u strateškim tehnologijama kao što su solarni paneli, električna vozila i dronovi. Tada su korišćene carine i pravila o javnoj nabavci, uz stalnu raspravu o tome da li je viša cena za potrošače prihvatljiva cena za veću industrijsku zaštitu.
Međutim, robotika se danas sve više posmatra kao deo šire AI industrije, i to jednog od njenih najdinamičnijih segmenata. Administracija Donalda Trampa, prema navodima iz teksta, već razmatra i zabranu otvorenih kineskih modela koji su često znatno jeftiniji od proizvoda OpenAI-ja i Anthropica. Autor teksta zato ocenjuje da zabrana robota nije samo nastavak stare trgovinske politike, već znak da se zaštita širi i na nove delove AI ekosistema.
Stavovi u industriji nisu jedinstveni. Neki američki proizvođači podržavaju potez, uz argument da su sajber rizici stvarni. Kao primer se navodi dokument FCC-a koji je pominjao slučaj u kojem je neko preuzeo kontrolu nad 7.000 robot-usisivača. Gavin Kenneally, izvršni direktor kompanije Ghost Robotics, rekao je da bi stroža bezbednost i ravniji uslovi konkurencije bili dobri i za kupce i za sektor robotike.
Ipak, najjači prigovor dolazi od istraživača i akademskih laboratorija. Oni su, prema tekstu, u velikoj meri zavisni od jeftinih kineskih robota za eksperimente i razvoj. Ti sistemi se koriste za učenje novih zadataka, od presavijanja veša do drugih kućnih poslova. Aaron Prather iz udruženja Association for Advancing Automation upozorio je da bi nova pravila mogla da otežaju rad američkim istraživačima humanoida. On navodi i internu proveru svoje organizacije, prema kojoj se 90 odsto nedavnih istraživačkih radova na američkim univerzitetima oslanjalo na robote kompanije Unitree.
Razlika u ceni je velika. Jedan četvoronožni robot kompanije Unitree košta oko 4.600 dolara, dok sličan model Boston Dynamicsa može da dostigne oko 278.000 dolara. Ako jeftini modeli više ne budu dostupni, posledica bi moglo biti usporavanje istraživanja, a ne jačanje domaće industrije.
U tekstu se ističe i da su kineska i američka robotika trenutno na veoma različitim nivoima razvoja. Unitree planira izlazak na berzu sa procenom vrednosti od skoro 6 milijardi dolara, dok američke kompanije još nemaju uporediv tržišni zamah. Figure još ne prodaje humanoide u većim količinama, a 1X još nije počeo da isporučuje robote za domove. Istovremeno, interesovanje za ovu oblast raste, a Google je prošle sedmice predstavio novi AI model koji treba da pomogne humanoidima da brže uče nove zadatke.
Zaključak autora je da praktični efekat FCC-ove odluke ostaje neizvestan zbog brojnih izuzetaka, ali je njen simbolički značaj jasan. Američka administracija sada humanoidnu robotiku vidi kao strateško polje veštačke inteligencije koje treba štititi od strane konkurencije. Za industriju koja je donedavno bila poznata uglavnom po nespretnim javnim demonstracijama, to je važna promena u načinu na koji je vlast posmatra.
