Od 2. avgusta 2026. godine Evropska komisija, preko svog AI Office-a i zajedno sa nacionalnim telima, počinje da sprovodi odredbe Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Istog dana stupaju na snagu i nova pravila o transparentnosti za određene AI sisteme.
Komisija navodi da će nova obaveza posebno važiti za alate koji neposredno komuniciraju sa korisnicima. Četbotovi i drugi interaktivni sistemi moraće jasno da obaveste ljude da razgovaraju sa veštačkom inteligencijom, a ne sa čovekom. Sadržaj koji je generisan ili izmenjen pomoću AI, uključujući deepfake materijal, moraće da bude označen.
Deepfake je, u ovom kontekstu, sadržaj poput slike, videa ili audio zapisa koji je uz pomoć AI generisan ili značajno izmenjen tako da može da deluje kao autentičan. Pored vidljivog označavanja, određeni AI sadržaj moraće da sadrži i mašinski čitljive oznake, kako bi mogao lakše da se prepozna i proveri.
Prema Komisiji, cilj ovih mera je da se smanje obmane i manipulacije i da korisnici mogu informisanije da odlučuju. Istovremeno, kompanijama se daju jasnija pravila za usklađivanje sa propisima. Kao deo pripreme za primenu novih obaveza, Komisija je objavila i prvi spisak od više od 180 organizacija koje su potpisale Kodeks prakse o transparentnosti AI-generisanog sadržaja, dokument koji pomaže sprovođenje ovih pravila u praksi.
Komisija je uz saopštenje uputila i na dodatne resurse za primenu AI Act-a, među kojima su:
- alat za podnošenje pritužbi u vezi sa AI Act-om
- alat za uzbunjivače
- kanal za pritužbe za firme koje koriste opšte namenske AI modele
Objavljene su i smernice o transparentnosti AI-generisanog sadržaja, kao i smernice za pružaoce opšte namenskih AI modela i dokument o zabranjenim AI praksama definisanim AI Act-om.
Ovo je jedna od prvih faza praktične primene evropskog AI zakona, koji uvodi konkretnije obaveze za pružaoce AI sistema i veći fokus na označavanje sadržaja koji može da utiče na poverenje korisnika.
