Startap Endeavor Optical Networks, koji nastupa pod imenom EON, izašao je iz tajnosti sa idejom da deo internet saobraćaja između data centara prebaci iz podmorskih optičkih kablova u orbitalne laserske veze. Kompanija tvrdi da je do sada prikupila 10,75 miliona dolara u početnoj rundi, a novac dolazi od General Catalysta i Andreessen Horowitza.
Osnivači, izvršni direktor Charlie Horowitz i tehnički direktor Tyler Presser, poručuju da žele da izgrade mrežu satelita opremljenih laserima koja bi povezivala kontinente i prenosila velike količine podataka direktno iz svemira. To je ambiciozan cilj, jer današnje satelitske mreže uglavnom ne mogu da se približe kapacitetu podmorskih kablova, koji u praksi nose glavni teret globalnog protoka podataka.
Prema tvrdnjama kompanije, početna meta je propusnost od 2,4 terabita u sekundi. Za poređenje, postojeći javno demonstrirani laserski linkovi u orbiti i sa Zemljom uglavnom su pokazivali znatno manje brzine, oko 2,5 Gbps, dok EON smatra da može da ide daleko iznad toga. Ključni problem ostaje isti kao i kod drugih optičkih veza u svemiru: signal mora da prođe kroz atmosferu, a oblačnost i smetnje mogu da poremete vezu.
EON planira oko 20 satelita, pri čemu bi svaki mogao da obezbedi namensku vezu između dva kontinenta. Prva grupa satelita trebalo bi da omogući neprekidnu uslugu za rane korisnike, uz izbor više zemaljskih stanica i oslanjanje na vremenske podatke kako bi se smanjio rizik od prekida.
Kompanija cilja velike korisnike kao što su hiperskale cloud firme i AI laboratorije, odnosno igrače kojima je potrebno mnogo propusnog opsega i koji često plaćaju skupu međunarodnu povezanost. Posebno su im zanimljive rute koje su dugačke ili slabo pokrivene postojećom infrastrukturom, poput veze Francuska-Australija ili prelaza između Afrike i Južne Amerike.
Prvi konkretan korak biće širenje optičke laboratorije, zapošljavanje inženjera i testiranje na zemlji. Demo-satelit, prema planu, trebalo bi da poleti krajem 2027. godine. Horowitz kaže da taj prototip cilja najviši optički downlink do sada, sa najmanje 800 Gbps, a možda i do 1 Tbps.
Da bi smanjio troškove, EON želi da kupi gotove satelitske platforme, dok će sam razvijati ključni optički terminal i precizne komponente za usmeravanje lasera. Horowitz je ranije radio u kompaniji Apex Space, a u timu su i Michael David Francois, bivši dugogodišnji rukovodilac u Googleu zadužen za globalnu mrežnu infrastrukturu, kao i Wesley Baxter, optički inženjer sa iskustvom u Amazonovoj LEO satelitskoj mreži.
Investitorima je, osim potencijalnog tržišta, važna i ideja otpornosti infrastrukture. Jeannette zu Fürstenburg iz General Catalysta, koja je predvodila ulaganje, rekla je da kompanija spaja dva njihova fokusa: veštačku inteligenciju i robusniju infrastrukturu. Ipak, nezavisni komentatori iz industrije upozoravaju da je ovaj posao znatno teži nego što zvuči na papiru.
Caleb Henry iz Quilty Space podseća da data centri očekuju visoku pouzdanost i redundantnost, dok je satelitski internet tek počeo da prelazi iz rešenja poslednje opcije u stabilniju infrastrukturu. To ne znači da je projekat nemoguć, ali znači da će zahtevati više vremena i inženjerskog rada nego što osnivači često najavljuju.
EON ujedno ulazi u prostor u kome već postoje veliki planovi. Blue Origin je najavio projekat TeraWave sa 5.048 satelita i brzinama do 6 Tbps za velike korisnike. EON je manji i verovatno brže ostvariv u prvoj fazi, ali će morati da reši slične tehničke probleme.
Horowitz zato poručuje da kompanija ne želi da ulazi u sfere koje traže nerešive fizičke pretpostavke. Njihova računica je da današnji problem postoji odmah: sve više podataka se prenosi kroz postojeću zemaljsku infrastrukturu, a ta infrastruktura je skupa, osetljiva i često uska grla postaje upravo tamo gde je saobraćaj najveći.
