Izlazak Džensena Hvuanga iz Tokija nije bio samo protokolarna poseta. Suština susreta bila je u tome da Nvidia pokuša da se još dublje ugradi u japanski industrijski sistem, od državnih AI planova do robotike i automobilske industrije.
Prema tekstu TechCruncha, Hvang je u Japanu proveo dva dana, 15. i 16. jula, i razgovarao sa ključnim akterima u domaćem tehnološkom i proizvodnom sektoru. Ono što je ponudio ili potvrdio nisu samo novi ugovori, već čitav niz projekata koji pokrivaju infrastrukturu, modele i primenu veštačke inteligencije u fizičkom svetu.
Tri pravca saradnje
Prvi važan element je japanski pokušaj da razvije sopstvenu AI infrastrukturu i modele. Vlada i domaće kompanije okupljene oko inicijative Noetra žele da grade sisteme koji bi služili za robote, vozila i fabrike. Prema izvoru, Tokio je spreman da izdvoji do 1 bilion jena, odnosno oko 6,2 milijarde dolara, tokom pet godina za ovaj program.
U tom okviru Nvidia ima ključnu ulogu na hardverskoj strani. Planiran je veliki data centar zasnovan na novoj generaciji Nvidia opreme, sa 13.750 Vera CPU procesora i 27.500 Rubin GPU jedinica, ukupne snage 140 megavata. Otvaranje je najavljeno za 2028. godinu.
Drugi pravac je robotika. Nvidia je saopštila da japanske kompanije kao što su Fanuc, Yaskawa, Kawasaki Heavy, Fujitsu, Hitachi, NEC, Sony, SoftBank, Kubota i AIRoA planiraju da razvijaju rešenja na osnovu njenog modela Cosmos. Reč je o modelu otvorenog pristupa za fizičku veštačku inteligenciju, a na sastanku u Tokiju predstavljen je i Cosmos 3 Edge, verzija prilagođena radu unutar uređaja, preko Jetson Thor čipova.
Treći pravac je automobilska industrija. Toyota već koristi Nvidia čipove u više delova svog tehnološkog lanca, a nastavlja da razvija sledeću generaciju vozila uz Nvidia Drive platformu. To uključuje simulacije za proizvodne linije, softver u automobilima i sisteme za obradu saobraćaja. U tekstu se navodi da Toyota ostaje pri naprednim sistemima asistencije vozaču, što je konzervativniji pristup od onog koji razvijaju Waymo i Tesla.
Zašto je ovo važno
Za Japan je ovo deo šire industrijske strategije. Zemlja se suočava sa manjkom radne snage i želi da do 2040. ima 10 miliona robota opremljenih AI-jem u 18 sektora. Taj cilj prati i procena o 65 milijardi dolara javnih i privatnih ulaganja u fizičku veštačku inteligenciju.
U pozadini je i pitanje suvereniteta. Japan želi manje zavisnosti od američke i kineske AI infrastrukture, ali se u praksi oslanja na američke čipove. Zbog toga je Hvangova poseta važna ne samo za Nvidiju, već i za japanske planove da zadrže kontrolu nad podacima, računarstvom i industrijskim primenama AI.
Premijerka Sanae Takaichi se u program uključila video-vezom, dok je ministar trgovine Rjosei Akazava bio prisutan na lansiranju fizičke AI inicijative. To pokazuje da se saradnja ne vodi samo na nivou kompanija, već i kao deo državne industrijske politike.
Šira slika: Nvidia traži celu fabriku, ne samo servere
Hvang je u Tokiju, prema izvoru, razgovarao sa čelnicima Toyote, Fanuca, Yaskave, Fujitsua i Kawasakija, a zatim i sa ljudima iz dobavljačkog lanca. To je isti obrazac koji je Nvidia koristila i u drugim azijskim tržištima: ne cilja samo kupovinu čipova, već partnerstva kroz ceo ekosistem.
Za čitaoce u regionu ovo je važan signal jer pokazuje kako se AI tržište pomera od softverskih modela ka industrijskoj primeni. U praksi, najveća vrednost sve više nastaje tamo gde se AI povezuje sa fabrikama, robotima, vozilima i proizvodnim lancima, a ne samo sa chatbotovima i kancelarijskim alatima.
Na kraju, Japan i Nvidia ovde nemaju potpuno iste interese, ali imaju isti trenutni cilj: izgradnju infrastrukture za fizičku AI. Pitanje ostaje ko će dugoročno kontrolisati softver, čipove i podatke u tom lancu.
